Седма уметност

ЈУГОСЛОВЕНСКА КИНОТЕКА ОБЕЛЕЖАВА 60 ГОДИНА ПОСТОЈАЊА
Трезор сећања на XX век
Филм, неупоредиви цивилизацијски и социокултурни феномен, није променио век за нама, али га је несумњиво обележио. И модерни језик XXI века је језик филма, језик покретних слика. А филмска колекција која се чува у београдској Кинотеци, око 95.000 копија, једна је од три најзначајније на свету и представља планетарну баштину

Пише: Данијела Петровић
Фото: Архива Кинотеке

Градила је и мењала културну историју. Једна је од најзначајнијих националних институција културе, српски бренд дословно светског значаја. Располаже импозантном збирком од око 95.000 филмских копија, најзначајнијом стручном библиотеком из области филма на Балкану, изузетним фондом филмских часописа, богатом збирком пратеће филмске грађе (близу 200.000 обрађених и још толико необрађених фотографија, око 200.000 плаката, од којих је око 11.000 обрађено, око 900 сценарија домаћих и око 9.000 сценарија иностраних филмова)! Додајмо томе и значајну збирку музејских предмета из области филмске технике, у којој је најважнији предмет оригинална камера ”Лимијер” бр. 335 из 1896. године.
Све ово, несумњиво, београдску Кинотеку сврстава у сам светски врх.
– Сматра се да је наша једна од три најзначајније филмске колекције на свету. Велике земље бавиле су се својом кинематографијом. Не треба Французима, Немцима, Американцима, Русима много туђих филмова, они имају сопствену кинематографију са стотинама произведених филмова. Ми смо имали кинематографију која је у најбољим временима производила нешто више од 30 филмова годишње, тако да је Архив наше Кинотеке у значајној мери био упућен на светску продукцију. Чак 80 одсто онога што чувамо припада светској филмској баштини – каже за Националну ревију директор Југословенске кинотеке Радослав Зеленовић.
И сво то неизмерно благо могло је, у ратно пролеће 1999, током бомбардовања Србије од стране NATO, у трену да нестане. Знаменити редитељ Бернардо Бертолучи 4. априла 1999. пише: ”Југословенска кинотека један је од два или три најзначајнија филмска архива на свету, где се чувају кључни делови сећања на овај век. Ако се униште сећања, то значи уништавање историјског идентитета, и онда је будућност исто што и прошлост.”
– Ситуација је била драматична. Ракетиран је и тешко оштећен депо Кинотеке. Оштећено је 80.000 кутија изворних материјала, јер је унутра почела да надире вода. Уз велике напоре наших људи, успели смо да спасимо те филмове и пребацимо их на друго место. На помолу је био културни геноцид светских размера. Да парадокс буде већи, добар део онога што је гађано потицало је из земаља агресора (француски, амерички, италијански и немачки филмови) – наставља Зеленовић.

СЕНЗАЦИОНАЛНО ОТКРИЋЕ У БЕЧУ

Југословенска кинотека је 1952. године постала седамнаести по реду члан Међународне федерације филмских архива, која данас окупља преко 130 кинотека из целог света. Асоцијација кинотека земаља европске заједнице основана је 1995. године, а као тринаеста приступила јој је Југословенска кинотека.
Архив, срце Кинотеке, поседује све најзначајније филмске материјале, од браће Лимијер и Томаса Алве Едисона до наших дана. Посебно богатство представљају филмови из српске историје, почев од Крунисања краља Петра I Енглеза Арнолда Мјуира Вилсона из 1904, првог сачуваног филма са наших простора. Ово дело и данас се сматра једном од најзначајнијих раних документарних репортажа европске кинематографије. Када је откривено у запаљивом фонду Аустријског филмског архива у Бечу, била је то права сензација. Тамо је пронађен већи део филмова првог српског филмског продуцента Светозара Боторића. Међу тих петнаестак филмова непроцењивог значаја, највећу вредност свакако има први српски и балкански играни филм Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа из 1911. године, у режији Чича-Илије Станојевића и Луја де Берија. Случај или коинциденција неког вишег реда учинили су да је Карађорђе пронађен баш у предвечерје прославе два века од Првог српског устанка.
– Филм о Карађорђу је 80 година вођен као нестао. Мислио сам да ће срце да ми стане када сам у бечком Архиву дефинитивно схватио шта смо пронашли. Првим балканским филмом дотад је сматрано једно румунско остварење из 1913. године, али тог часа, проналажењем Карађорђа, ми смо променили историју филма. На Фестивалу немог филма у Порденонеу показало се да је Карађорђе, необичном дужином и начином на који је урађен, један од изузетно важних филмова тог доба – каже директор Зеленовић.

ЧЕКАЈУЋИ БЕРТОЛУЧИЈА

– Огроман проблем у филмској архивистици су првих 20 година. Филм је настао 1895. Рачуна се да је сачувано само 10 одсто филмова насталих до 1915. Проналаском Карађорђа и чињеницом да смо неке филмове који су били у парчићима спасили, на пример Бродареву срећу и С вером у Бога, проценат сачуваних филмова о нама из тог времена се пење на скоро 70 одсто! Имам обичај да кажем да не постоји изгубљени филм, већ само филмови који чекају да их ми пронађемо – вели Зеленовић.
 Поводом стогодишњице филма, Кинотека је установила награду ”Златни печат”. Међу досадашњих 25 добитника су и Ђузепе де Сантис, Тео Ангелопулос, Петер Бачо, Никита Михалков, Емир Кустурица, Јиржи Менцел, Томислав Пинтер, Лив Улман, Фолкер Шлендорф, Андреј Кончаловски, Данијел Олбрицки, Шарл Азнавур, Кен Расел....
 – Хтели смо, најпре, да доделимо само 20 ”Печата”. Онда смо схватили да важних и заслужних  људи за историју филма има много више, те да не би било у реду да буду заобиђени на тој листи. Нема добитника ”Печата” који није, последњи пут Ралф Фајанс недавно на ФЕСТ-у, рекао да је у одличном друштву. Долазак у Београд је услов да се добије ”Златни печат”. Има неких људи које чекамо доста дуго, као што је Бертолучи – напомиње Зеленовић. – Када је дошла у Музеј Кинотеке, Лив Улман је одмах ушла у салу где је приказиван њен први филм из 1957. Дуго је није било, помислили смо да јој се нешто десило. Међутим, она је остала да би јој се очи привикле на мрак и није је мрзело да броји публику. Било је 57 гледалаца. ”Да ли ти људи знају норвешки?” питала је, пошто филм није био титлован, и била запањена одговором. Била је јако изненађена и тиме што је уопште сачуван њен први филм.
У књизи утисака у Кинотеци, Ђузепе де Сантис је написао да зна само две кинотеке које имају свих 12 његових филмова: белгијску и београдску. Вим Вендерс је дошао на један сат у Архиву, а остао пет и по. Рекао ми је да сам ја веома богат човек и да је њему жао што он није богат. Да јесте, каже, инвестирао би десет милиона евра у Архив, прича директор Зеленовић.
Кинотека ће 6. јуна обележити 60 година постојања. У годинама за нама стигле су важне донације. Француска је дала 500 хиљада евра и изграђен је нов депо. Европска агенција за реконструкцију и развој је донирала око два милиона евра и отворен је Центар за дигитализацију архивске грађе. Јапан је поклонио један вредан монтажни сто.
– Тај сто и Центар за дигитализацију су потпуно променили однос према филмској архиви. На овим просторима више не постоји филм који ми не можемо да видимо. Та најновија електроника без проблема чита филмове на запаљивим тракама из најстаријег периода. Други носачи слике и звука су заваравање лаковерних. Поузданост DVD-ја је мала, између две и осам година. Нама дигитална техника служи да ми рестауришемо слику и вратимо је на тридесетпетомилиметарску траку. Она траје 100 година и више (имамо такву траку из 1895) – објашњава Зеленовић. – Нова зграда Кинотеке у Узун Мирковој биће грађевински завршена до 6. јуна, али још нема средстава за опремање. Надамо се да ћемо захваљујући некој новој донацији ускоро бити у могућности да користимо овај божанствени објекат. Обучени смо да чувамо филмску траку и желимо да све што је на њој снимљено у овој земљи дође у Архив, да буде под једним кровом и води се у јединственом систему. Али, за тако нешто биће потребна изградња сигурно још пет депоа.

 
***

Никита
– Када је Никита Михалков био у Кинотеци, тражио је да му обезбедим две лоптице за тенис. По завршетку церемоније на којој је додељен ”Златни печат”, питао је да ли можемо да скинемо сакое и онда је одржао један невероватан час глуме. Људе из публике је доводио на позорницу, давао им тениску лоптицу и говорио им које радње треба да изведу. Изазивао је код њих одређено стање; први пут у животу видео сам тако нешто. У тој нашој сали, где има 180 места, било је 300 људи и савршено је све функционисало. Никита има необичну харизму – присећа се Радослав Зеленовић.

***

Мама Хуанита
– Било је изузетно занимљиво када се у Кинотеци појавила Колумба Домингез, глумица из филма Један дан живота, једног од најомиљенијих филмова који су приказивани на нашим просторима. Деценијама је добијала писма одавде и онда, у прилично позним годинама, дошла из Мексика у Београд. Узбуђење у сали Кинотеке било је велико. Славко Перовић је почео на шпанском и српском језику да пева тему из филма, а Колумба је гутала кнедле и једва задржавала сузе. Пред улазом су је нестрпљиво чекали новинари, али она је остала да филм одгледа до краја, јер га није видела 40 година.

***

Улога
– Када ми је јављено да ће доћи Ангелопулос, мислио сам да ће та посета бити за 15 дана, а он је дошао за сат и по. Ушао је и ја сам устао сам да га поздравим. Загледао ме је и рекао: ”Ја снимам филм у којем је главни лик директор Југословенске кинотеке, али ви сте и сувише млади за ту улогу.” Тако да ми је пропала глумачка каријера – шали се Зеленовић.

***

Аутограм
– Славни Харви Кајтел је био у Београду у ноћи када је Пиано добио ”Оскара”. Сутрадан у 11 сати одржао је конференцију за штампу у Кинотеци, затим смо отишли у Дом синдиката, јер је један његов филм тада приказиван. Људи су били у шоку када су схватили да је Кајтел у Дому синдиката. Почели су да доносе разноразне хартије како би узели аутограм. Један млад човек није имао ништа друго, па му је пружио своју личну карту. Кајтел је видео да је то документ, али младић му је рекао: ”Лако ћу ја да извадим нову личну карту, али тешко да ћу поново бити у прилици да добијем потпис Харвија Кајтела.”

***

Ново откриће
– У Архиву у Бечу смо пронашли још девет раних филмова који се тичу нас. Највероватније ћемо их, као и филмове Ђоке Богдановића који су били на рестаурацији у Русији, приказати као потпуну новост за нашу публику – најављује Радослав Зеленовић.